RSS
Vlada je faktički tek formirana, a sivi oblak se već nadvio nad Nemanjinom 11. Do nesuglasice u momčadi Ivice Dačića došlo je između potpredsednika Aleksandra Vučića i ministra Sulejmana Ugljanina i to zbog Aćifa Hadžiahmetovića, Aćif efendije.
Ministar Ugljanin je u subotu prisustvovao svečanosti BNV, postavljanju spomen ploče Aćif efendiji u Novom Pazaru. Pošto je reč o osobi streljanoj posle Drugog svetskog rata zbog saradnje sa nemačkim okupatorom i ubistva Srba, ovaj Ugljaninov potez je zasmetao Vučiću. Ima zato Ugljanin da mu podnese raport o nemilom događaju, a i vlada će možda da se izjasni o „slučaju“. Ni Ugljanin nije sedeo skrštenih ruku. Njegova SDA je saopštila da treba „ispraviti istorijske laži napisane o Aćif efendiji“. U ovoj stranci smatraju da Hadžiahmetović nije bio ratni zločinac već legitimni predstavnik Bošnjaka, koji je Novi Pazar i muslimane odbranio od četnika.
Ima nekoliko šizofrenih elemenata ovog „slučaja“. Manje bitno je to što bi valjda premijer Dačić trebalo Ugljanina da pozove na odgovornost, a ne potpredsednik Vučić. Bitnije je to što je Vučić pre neku godinu ponosno nosio tablu sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“, pa je „malo“ neprimereno da on drugima spočitava o veličanju ratnih zločinaca. U Srbiji je godinama na delu revizija istorije i Drugog svetskog rata u kojoj pored potrebnog postavljanja pitanja i istraživanja partizanskih zločina, pojedinci pokušavaju (i uspevaju) da mnoge zločince proglase za antifašiste, samo zato što su bili antikomunisti. Nije onda čudno što se „pojavio“ Aćif efendija. Kad kopaš Dražu iskopaćeš i Aćifa, jer svaki je narod na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata imao antifašiste, kvislinge i kontroverzne ličnosti. Ali, zločine i zločince „svog“ naroda, mnogi na ovim prostorima gledaju sa razumevanjem, dok „tuđe“ zato gnusno osuđuju.
Zdušno se u Srbiji radi na rehabilitaciji Draže Mihailovića, iako postoje brojni dokazi o zločinima koje su četničke jedinice počinile nad Bošnjacima. U Novoj Varoši je podignut spomenik četničkom vojvodi Vuku Kalaitoviću, što nikom u Beogradu nije smetalo, mada je spisak „Kalaitovih“ zločina nad Bošnjacima poduži. Ako posmatramo, „viši“ nivo, u zgradi Vlade Srbije stajao je portret Milana Nedića, premijera u okupiranoj Srbiji, znači kvislinga prvog reda. Dačiću je to zasmetalo u prošlom sazivu, pa je verovatno Nedićev portret skinut. Šta je sa portretom u Skupštini Beograda Dragomira Jovanovića, komandanta grada u Drugom svetskom ratu i osnivača logora na Banjici?Još jedan šizofren element „slučaja“. Partizani su kao saradnike okupatora i zločince streljali i Dražu Mihailovića i Aćif efendiju. Prvog valjda na Adi Ciganliji u Beogradu, drugog u naselju Hadžet u Novom Pazaru. Zbog streljanja Draže mnogi ih u Srbiji proklinju, ali veličaju zbog streljanja Aćifa. Znači, kad su streljali Dražu partizani su bili loši, a kad su streljali Aćifa bili su dobri? Vlada Srbije će sigurno uspešno prebroditi ovu početnu krizu, ali ova zemlja će se verovatno i dalje baviti Dražom, Aćifom i sličnim. Što nam neće doneti ništa dobro.
Ministar Ugljanin je u subotu prisustvovao svečanosti BNV, postavljanju spomen ploče Aćif efendiji u Novom Pazaru. Pošto je reč o osobi streljanoj posle Drugog svetskog rata zbog saradnje sa nemačkim okupatorom i ubistva Srba, ovaj Ugljaninov potez je zasmetao Vučiću. Ima zato Ugljanin da mu podnese raport o nemilom događaju, a i vlada će možda da se izjasni o „slučaju“. Ni Ugljanin nije sedeo skrštenih ruku. Njegova SDA je saopštila da treba „ispraviti istorijske laži napisane o Aćif efendiji“. U ovoj stranci smatraju da Hadžiahmetović nije bio ratni zločinac već legitimni predstavnik Bošnjaka, koji je Novi Pazar i muslimane odbranio od četnika.
Ima nekoliko šizofrenih elemenata ovog „slučaja“. Manje bitno je to što bi valjda premijer Dačić trebalo Ugljanina da pozove na odgovornost, a ne potpredsednik Vučić. Bitnije je to što je Vučić pre neku godinu ponosno nosio tablu sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“, pa je „malo“ neprimereno da on drugima spočitava o veličanju ratnih zločinaca. U Srbiji je godinama na delu revizija istorije i Drugog svetskog rata u kojoj pored potrebnog postavljanja pitanja i istraživanja partizanskih zločina, pojedinci pokušavaju (i uspevaju) da mnoge zločince proglase za antifašiste, samo zato što su bili antikomunisti. Nije onda čudno što se „pojavio“ Aćif efendija. Kad kopaš Dražu iskopaćeš i Aćifa, jer svaki je narod na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata imao antifašiste, kvislinge i kontroverzne ličnosti. Ali, zločine i zločince „svog“ naroda, mnogi na ovim prostorima gledaju sa razumevanjem, dok „tuđe“ zato gnusno osuđuju.
Zdušno se u Srbiji radi na rehabilitaciji Draže Mihailovića, iako postoje brojni dokazi o zločinima koje su četničke jedinice počinile nad Bošnjacima. U Novoj Varoši je podignut spomenik četničkom vojvodi Vuku Kalaitoviću, što nikom u Beogradu nije smetalo, mada je spisak „Kalaitovih“ zločina nad Bošnjacima poduži. Ako posmatramo, „viši“ nivo, u zgradi Vlade Srbije stajao je portret Milana Nedića, premijera u okupiranoj Srbiji, znači kvislinga prvog reda. Dačiću je to zasmetalo u prošlom sazivu, pa je verovatno Nedićev portret skinut. Šta je sa portretom u Skupštini Beograda Dragomira Jovanovića, komandanta grada u Drugom svetskom ratu i osnivača logora na Banjici?Još jedan šizofren element „slučaja“. Partizani su kao saradnike okupatora i zločince streljali i Dražu Mihailovića i Aćif efendiju. Prvog valjda na Adi Ciganliji u Beogradu, drugog u naselju Hadžet u Novom Pazaru. Zbog streljanja Draže mnogi ih u Srbiji proklinju, ali veličaju zbog streljanja Aćifa. Znači, kad su streljali Dražu partizani su bili loši, a kad su streljali Aćifa bili su dobri? Vlada Srbije će sigurno uspešno prebroditi ovu početnu krizu, ali ova zemlja će se verovatno i dalje baviti Dražom, Aćifom i sličnim. Što nam neće doneti ništa dobro.
izvor: danas.rs
Постови
0 коментара:
Постави коментар